Razvoj Medjunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca

Kada govorimo o nastanku Crvenog krsta uvek počinjemo sa 1859. godinom, odnosno sa čuvenom bitkom kod Solferina, gradića na severu Italije.

Te godine, 24. juna odigrala se jedna od najkrvavijih bitaka, do tada, u istoriji. U ovoj bitci između Italije i Francuske s jedne i Austrije s druge strane , učestvovalo je 300 000 vojnika. Za 15 sati borbe, solferinske ravnice prekrivalo je više od 40 000 mrtvih i ranjenih vojnika.

Švajcarac Anri Dinan, poslovni čovek iz Ženeve, zatekao se na poprištu bitke sasvim slučajno. Užasnut slikom koju je zatekao, zaboravio je na svoje poslovne planove i počeo je da pruža pomoć unesrećenima. Organizovao je, pre svega, žene iz Solferina i obliženjeg Kastiljonea i počeo nesebično da pruža pomoć svima koje je zatekao na bojnom polju. Prihvatili su maksimu ‘’ tutti fratelli’’* ne praveći nikakvu razliku prema onima kojima je pomoć bila potrebna. Bilo je to neobično u to doba jer se pomoć , manje-više i prvenstveno pružala pripadnicima svoje vojske.

Anri Dinan je, posle povratka u Ženevu, dugo bio mučen slikama iz Solferina. Svoja sećanja objavio je u knjizi ‘’ Sećanje na Solferino’’, objavljenoj 1862. godine.U njoj je sa strahovitom realnošću , prikazao užase rata i izneo vernu sliku solferinske kasapnice. Knjiga je ustalasala javno mnenje cele Evrope: hiljade ranjenika i bolesnika pokosila je nepoštedna smrt samo zato što nije bilo organizovane pomoći. Uticaj knjige bio je ogroman. Anri Dinan pokazao je da se patnje ljudi mogu ublažiti, kao što su to činili on i njegovi saradnici u ‘’ spontanoj požrtvovanosti ‘’ posle Solferina. Dinan se nije zadržao samo na dirljivom opisu onog što je video, već je izneo konkretne predloge ‘’ velikoj evropskoj porodici’’,  kako da se stanje poboljša : da se formiraju , u miru, dobrovoljna društva za pomoć ranjenicima u vojskama u ratu i da se usvoje određena pravna pravila, obavezna za sve, koja bi tu pomoć omogućila i smanjila patnje žrtava rata.

Godinu dana posle objavljivanja knjige, 17. februara 1863. godine pet građana Ženeve, među kojima je bio i Anri Dinan osnovali su Komitet petorice – današnji Međunarodni komitet Crvenog krsta. Krajem iste godine, 26. oktobra Komitet je organizovao i I održao međunarodnu konferenciju u Ženevi , na kojoj su bili prisutni predstavnici 16 država. Međunarodna konferencija je preporučila da se stvore nacionalna društva za pomoć ranjenicima u vojskama u ratu. Takođe, Konferencija je predložila neutralizaciju ambulanti i vojnih bolnica u ratu, kao i njihovu nepovredivost, s tim da se ta zaštita odnosi i na sanitetsko osoblje vojski , na ranjenike i na dobrovoljce koji učestvuju u pružanju pomoći.

Za znak zaštite ranjenika i osoblja koje pruža pomoć izabran je znak Crvenog krsta na beloj podlozi. Taj znak je prihvaćen u znak poštovanja Švajcarskoj i predstavlja obrnut red boja na njenoj zastavi.

Neposredno nakon konferencije počinje osnivanje prvih nacionalnih društava za pomoć ranjenicima u vojskama u ratu. Prva od njih su stvorena 1863. godine , tako da je do sredine 1864. godine bilo već formirano 10 društava za pomoć ( Belgija, Holandija, Danska, Francuska, Italija, Španija..)