Pregled informacija o programu dobrovoljnog davalaštva krvi

(Pravni osnov: član 7. tačka 4, član 8, član 13, 14 ,15. i 16. Zakona o Crvenom krstu Srbije, Zakon o transfuziološkoj delatnosti,član 42, član 43, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 18. tačka 15. i član 123. tačka 6.)

U Srbiji je dnevno potrebno obezbediti 1.000 jedinica krvi, odnosno organizovati akcije dobrovoljnog davanja krvi na kojima će 1.000 ljudi dobrovoljno dati krv. Davalac krvi može biti svaka zdrava osoba starosti između 18 i 65 godina kod koje se pregledom utvrdi da davanje krvi neće ugroziti nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

U  svakodnevnoj komunikaciji sa partnerima, Institutom za transfuziju krvi Srbije, kao i transfuziološkim službom Zemun , organizacije Crvenog krsta u Beogradu sprovode aktivnosti na promociji, regrutovanju i zadržavanju davalaca krvi i učestvuju u organizaciji akcija dobrovoljnog davanja krvi. Cilj je kontinuirano obezbeđivanje dovoljnih količina krvi za sve pacijente kojima je transfuzija krvi neophodna.

Da li ste znali da...

• Da li ste znali da u svetu svake sekunde negde  je nekome potrebna jednica krvi?

• Da li ste znali  da se transfuzija krvi primenjuje:
• za kardiovaskularne intervencije,
• transplantacije organa,
• kao terapija malignih bolesti,
• za komplikacije u trudnoći,
• za saniranje trauma,
• za operacije kuka...

…krv je potrebna i…

• Porodilja i beba kod porođaja koji su sa krvarenjem, 
• Deci sa ozbiljnom anemijom 
• Pacijentima sa krvnim poremećajima i koštanom srži, naslednim poremećajima hemoglobina i imunodeficijencije;
• Povređenima u saobraćajnim nezgodama, nesrećama i akcidentima
• Hirurškim pacijentima

Potreba za krvlju je univerzalna ali pristup bezbednoj krvi je različit od zemlje do zemlje. Zato države brinu o svojim sistemima regrutovanja i zadržavanja davalaca.

• Da li ste znali kako stoje sa rezervama krvi u svetu?
• Procenjuje se da je 2017. u svetu na zalihama bilo 272 miliona jedinica krvi, a potražnja je dosegla 303 miliona jedinica. To znači da je svetu ukupno nedostajalo 30 miliona jedinica krvi, a u spomenutih 119 zemalja s nedovoljnim snabdevanjem taj je manjak iznosio 100 miliona jedinica. 

...ako pogledate zemlje s visokim prihodima, onkologija je glavni korisnik transfuzije.

• Da li ste znali da možete i treba da date krv ukoliko ste zdravi i imate između 18 i 65 godina? Doduše, morate imati i više od 50kg težine...
• Zašto morate imati više od 50 kg težine?
• Zbog toga što količina krvi koju dajete ne sme da ugrozi vaše zdravlje, a količina koja se daje pri svakom davanju krvi je 450 ml, i standardizovana je u celoj zemlji.To je količina koja vas neće ugroziti –ako ste zdravi i imate preko 50kg...i punoletni ste...i niste stariji od 65 godina...ali takvih nas ima, zar ne?
• Da li ste znali da je za posledice saobraćajne nesreće potrebno i preko 10 jedinica krvi?
• To znači da će osoba kojoj je krv potrebna primiti krv od 10 osoba koje su prethodno dale krv a koje su njena krvna grupa. Svako prima krv svoje krvne grupe.

• Da li ste znali da je za infarkt miokarda potrebno 6 jedinica krvi?
• To znači da će osoba kojoj je krv potrebna primiti krv od 6 osoba koje su prethodno dale krv a koje su njena krvna grupa. Svako prima krv svoje krvne grupe.
• Da li ste znali kolike su svakodnevne potrebe za krvlju i komponentama krvi?
• Dnevno je potrebno da 1000 ljudi u Srbiji da krv da bi je bilo dovoljno za sve ljude kojima je ona medicinski indikovana

• Da li znate koji su osnovni principi davalaštva krvi prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji :

• Dobrovoljno ( sam odlučuješ da li želiš)
• Neplaćeno ( dobijaš dobar osećaj da si spasao život)
• Anonimno ( daješ krv za nepoznatu osobu)

• Da li znate od čega zavisi uspešno funkcionisanje sistema transfuzije krvi ?

• Uspeh se zasniva se na altruizmu, solidarnosti i građanskoj odgovornosti svakog pojedinca u društvu. Svako može dati doprinos davalaštvu krvi- ko može, treba da da krv. Ko ne može može da pomogne: motivišite ljude iz svog okruženja da daju krv, omogućite da kod vas napravimo akciju dobrovoljnog davanja krvi, javite se Crvenom krstu ako želite da volontirate, donirajte mali znak pažnje za davaoce krvi ili pomozite Crvenom krstu da ojača strukturu volontera – sitnice ali i krupnice su uvek dobrodošle.

• Da li znate razliku između davanja krvi i transfuzije krvi?

• Krv daju zdrave osobe, davalac krvi ne dolazi u dodir ni sa čijom krvlju osim svojom, može se dati krv jednom i nikada više a može se redovno davati krv bez bilo kakvih posledica u preporučenim intervalima, davanje krvi je dobrovoljno

• Transfuzija krvi je terapijska procedura za nadoknađivanje krvi koju je pacijent izgubio usled povrede ili tokom operacije
• Transfuzija je nadoknada krvnih komponenata kod bolesnika kojima te komponente nedostaju usled bolesti ili određene terapije

• Da li ste znali da potrebe za krvlju i komponentama krvi rastu u razvijenim medicinskim centrima?
• Da li ste znali kakva je učestalost krvnih grupa u našoj populaciji?
  • Negativni Rh faktor ima 15% populacije, tako da većinu naših građana, time i pacijenata ali i zdrave populacije ima sledeće krvne grupe:
  • A+ (41%)
  • O+ (39%)
  • B +(15%)
  • AB +(5%)

• Da li ste znali da pri davaanju krvi osoba donora samo 5 do 13% ukupne količine krvi u organizmu i da svaka zdrava osoba ima rezervu krvi i davanjem dela rezerve neće ugroziti svoje zdravlje?
• Da li ste znali da za transfuziju ne postoji alternativa?
• Da li ste znali da veštačka krv ne postoji?
• Da li ste znali da samo čovek čoveku može dati krv?
• Da li ste znali da krv treba da čeka pacijenta a ne pacijent krv?
• Da li ste znali da se Crveni krst bavi promocijom, regrutovanjem i zadržavanjem davalaca krvi?
  • S obzirom na misiju, mandat i principe organizacije Crvenog krsta, njenu rasprostranjenost i saradnju sa svim partnerima u zajednici, nije neobično što se organizacija Crvenog krsta bavi motivisanjem građana za dobrovoljno davanje krvi od kraja Drugog svetskog rata, odnosno od 1944. godine, kada je osnovan Zavod za transfuziju krvi u Beogradu. Od 1953. godine, Crveni krst Jugoslavije, a danas Crveni krst Srbije, kao humanitarna organizacija, uključuje u svoj rad i obavezu da planski i organizovano okuplja davaoce krvi po principima – dobrovoljnosti, nenagrađenosti i anonimnosti.
• Da li ste znali da se nas 97% oslanja na 3% građana koji daju krv u našoj zemlji?
• Da li ste znali da se akcije odvijaju svakodnevno u vašoj sredini?
• Da li ste znali da Crveni krst organizuje preko 3.000 akcija dobrovoljnog davanja krvi tokom godine?
  • Akcije se organizuju u preduzećima, u srednjim školama, na fakultetima, ali i u transfuziomobilu koji viđate pored tržnih centara u Beogradu, u Crvenom krstu, raznim prostorima u lokalnoj zajednici....
  • Da li ste znali da možete dati krv i u Urgentnom centru u Beogradu?
    • Svakog radnog dana od 9h do 16h

• Da li ste znali da možete dati krv u Institutu za transfuziju krvi Srbije Svetog save 39, svakog radnog dana od 7 do 19h, vikendom i praznikom od 8h do 15h?
• Šta znači „bezbedna krv počinje od mene“ Svetske zdravstvene organizacije?
  • Rezerve krvi bi trebalo da se obezbede od 100% dobrovoljnih, neplaćenih davalaca krvi u celom svetu. Samo osoba koja nema nijedan drugi motiv sem altruističkog, reći će punu istinu o svom zdravlju pre dobrovoljnog davanja krvi. Zdravi davalac krvi je apsolutan preduslov za što bezbedniju krv koja će nakon testiranja i obrade biti primenjena pacijentu.

Koliko često mogu da dam krv?

• Muškarci krv mogu dati na 12 nedelja (3 meseca), a žene na 16 nedelja ili 4 meseca. To je zato što svim komponentama krvi koje gubimo pri davanju krvi treba da vremena da se regenerišu da bismo ponovo mogli da damo krv.

Da li ste znali kako treba da se ponašate pre davanja krvi?

• Preporučujemo uzimanje laganog obroka i dobar san!

Da li ste znali kako treba da se ponašate posle davanja krvi?

• Svaki davalac treba da se ponaša uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Preporuka je da se nakon davanja krvi popije dosta tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti bi trebalo da budu uobičajene. Ali- cigarete nikako ne! Ako radite pored nezaštićenih opasnih mašina i aparata ne bi trebalo raditi u periodu do šest sati nako akcije. Osobama koje se profesionalno bave poslovima koji se obavljaju na visini i profesionalnim vozačima tog dana se preporučuje da ne rade.Ali svi ostali- mi za kompjuterima i u stolicama... možemo se odmah vratiti na posao

Koliko će da me boli ako dam krv?

• Davanje krvi nije previše bolno – krv se daje iz vene u pregibu lakta, gde je ubod najmanje bolan. U odnosu na ukupan značaj i čin davanja, bol je zanemarljiv i trenutan, mnogo vas više boli napr. ako se udarite iznenada u lakat...ili ako vas boli zub, ili vas zgaze na mali prst...mnogo mnogo manje, više se može reći da je malo neprijatno nego da boli. Ali vredi se pritrpeti. Spasava živote. To zna 140.0000 davalaca krvi sa kojima sarađuje Crveni krst.

• Da li ću se zaraziti davanjem krvi?
  • Ne, davaoci ne mogu dobiti ni jednu zaraznu a ni bilo koju drugu bolest jer ne dolaze u kontakt ni sa čijom krvlju. Sav pribor koji se koristi za prikupljanje krvi je sterilan i koristi se samo jedanput, a nakon upotrebe se uništava.
• Zašto baš ja da dam krv?

A, ko drugi? Veruješ, pomoći će neko drugi Da, često ima drugih, ali ne dovoljno.

Bez krvi nema života, a krv ne može da se nabavi u apoteci.

• Kada je potrebna transfuzija?

Tokom operacije, pri komplikacijama na porođaju, kad pukne

čir na želucu, posle saobraćajne nesreće...

• Da li tebi može da zatreba transfuzija?

Od četiri osobe, bar jednoj u životu zatreba transfuzija. Znači, danas ti nekome, sutra možda neko tebi.

• Šta ti dobijaš davanjem krvi?

Zadovoljstvo što si nekome pomogao. Lekarski pregled i saznanje koja si krvna grupa.

• Kakav je postupak davanja krvi?

Prvo: Popuniš upitnik i prođeš lekarski pregled – traje kratko.

Drugo: Daješ krv – traje oko 5-10 minuta.

Treće: Znaš da si nekome spasao život – traje celog života.

• Šta sve možeš sa 450?
• Sa 450 dinara možeš da kupiš pljeskavicu, za 450 evra polovni auto, za 450 sekundi se možeš spremiti za izlazak a sa 450 ml svoje krvi možeš spasiti nečiji život.